Посланица Епископског Савета СПЦ у Северној и Јужној Америци Поводом Почетка Црквене Нове Године

1/14. Септембар 2014.г. Либертивил, Илиној

Свом свештенству, ђаконима, монасима и монахињама, председницима и члановима парохијских и црквено-школских одбора српских Праволавних заједница, Колима српских сестара, деци, омладини, и целој пуноћи Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци

Драга браћо и сестре,

Славећи почетак Нове Црквене Године, почетак начала индикта, даје нам се прилика да созерцавамо неизмерну Божију љубав као и присутност и животворно делање Духа Светога у нашем свакодневном животу и свету око нас. То је прилика да молитвено разабирамо Божију вољу у нашем животу тражећи божанскo охрабрење, опроштај, сарадњу и спремност да носимо крст наш као сапутници стазе која води у живот вечни.

Као православни хришћани ми смо чланови Цркве – тела Христовог. Православна Црква је Истинска Црква. То значи да је Православна Црква сачувала духовно наслеђе ране Цркве, Светих апостола и Светих отаца неизмењено и у пуној чистоти. Њено учење је светоотачко и верно је Светој Традицији која се одржава сталним присуством и усмеравањем Духа Светог. Црквена Традиција, уствари, значи живот Цркве под инспирацијом и усперавањем Духа Светог.

Свети Дух је водио Оце Цркве кроз векове и Он и даље наставља да води Цркву. Молитве, а нарочито молитве Светом Духу, су неодвојиви део свакодневног православног живота. Свако црквено богослужење почиње са призивом Духа Светог: Царе Небески, Утешитељу,Душе истине,који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота,дођи и усели се у нас,и очисти нас од сваке нечистоте,и спаси, Благи, душе наше.

Усрдно мољење које упућујемо Господу за Његов благослов на почетку Цркве Године види се из богослужбених песама које се певају тога дана: “Господе Исусе Христе, Ти који дајеш кишу и благороднa времена, и услишаваш молитве оних који те смирено призивају, прими Господе наше молитве овога часа, отклони бриге наше и избави нас од маловерја, опасности и греха. Твоја милост је неизмерна као што су дела Твоја. Благослови рад наш и управи стопе наше Духом Твојим Светим; опрости нам грегове наше. Благослови Господе годину ову добротом Твојом и учини је годином благодати за све нас. Амин. (Стихира са јутрења). Почнимо, дакле, Црквену Нову Годину и сваки дан живота нашег са молитвом Господу да нас упути, оснажи, и умудри, е да би наше речи и дела, и цео наш живот, били огледало Његовог Јеванђеља и да би наше мане биле усавршене за наше спасење и живот вечни.

У библијским и медитеранским земљама било је уобичајено да се почетак цивилне нове године израчунава у јесен. То је бивало из разлога што је сезона жетви бивала завршена. Плодови житница су бивали смештени у житнице за зиму. Људи су се спремали за нову сезону жетава.

Исто тако, ми данас у нашим просторима и нашем времену морамо да припремимо сами себе за предстојећу Нову Цкрвену Годину, годину нових жетви на њиви Господњој и Јеванђеља Христовог, годину када приносимо нове плодове Духа Светог Који нас оснажује за наставак Господњег рада у овом свету. Кроз благо нашег јединства у Христу и самих међу собом, ми се молитвено придружујемо једни са другима у заједници љубави, богослужења и заједничарења подсећајући се на обећања Господња: “…и ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света. Амин.” (Матеј 28:20).

Свесни да се Црква налази на путу у Царство Небеско у овом палом свету где спољашне историјске околности могу да спутавају њен пастирски рад и сведочење, ми, упркос томе, са поуздањем знамо да је Христос победио свет. Христос је наша нада, Он који када су двојица или тројица сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима (ср. Матеј 18:20), тако дакле, наша нада долази из Евхаристијског сабрања где смо уједињени са Господом и где се хранимо са храном и пићем за живот вечни. Наше Евхаристијско сабрање је најважније за наше парохије и породице. Сваки пут када смо на таквом једном сабрању у вери празником, а нарочито недељом, будући да је свака недеља посвећена радосном васкрсењу Христовом, не губећи дакле из вида централну важност Христове победе над смрћу, ми обнављамо своју наду и очекивања у Господу. Нека би ова Нова Црквена Година дала свима нама обновљену љубав за слављење недеље-дана васкрсења Христовог као и свих празника црквених, избегавајући искушења многих свакодневних сметњи око нас које покушавају да нам одузму наду и радост у Господу.

На почетку Нове Литургијске Године ми исто тако почињемо нову школску годину и свесни смо свих хришћанских едукативних напора у нашим парохијама. Подстичемо и охрабрујемо наше најпобожније свештенство, родитеље и учитеље да наставе учити са својим предавачким речима као и добрим примером. Не заборавимо да су наши напори само средства а никако крај, пошто наш главни задатак је да водимо нашу децу, омладину и једни друге у Царство Божије и спасење у Христу Господу нашем.

Истовремено скрећемо пажњу на старатељство (stewardship) као потпупо предавање себе самих Христу, дакле, начин живота у Њему који нас освећује, претвара наше изазове и свакодневне догађаје у прилике за ширење Јеванђеља и љубави у овом често изгубљеном и збуњеном веку. Наше старатељство или наша дубока и свемилостива брига за наше породице, парохије и природу којом смо окружени је наша одговорност пред Богом Који нам све то даје као дар. На крштењу ми примамо печат дара Духа Светога тако да кроз наше учешће у Цркви, “док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божијега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове” (Ефесцима 4:13). Господ нам је дао потребне дарове које не можемо да игноришемо, него напротив, које морамо да верно умножавамо за наслеђе Царства Небеског. Свака наша реч, дело и мисао мора да одрази љубав Христову за род људски и природу око нас.

И на крају, као верни народ наше Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, у сталној молитви пред Господом за нашу отаџбину и земље у којима живимо, наше породице и заједнице, од којих многи се боре да превазиђу искушења, а нарочито за нашу страдалну браћу на Косову и Метохији, Крајини, Републици Српској, Србији, Светој Земљи, Сирији, Русији, Украјини, и другим крајевима овог света, ми се уздамо у Господа да истрајемо у превазилажењу и победи над овим привременим искушењима и страдањима, очекујући награду у животу који је у Христу Господу, Који је наше Васкрсење, Пут, Истина и Живот.

Са љубаљу у Господу,