Fr. Bratso’s letter to Parishioners and Friends,

Dear Parishioners and Friends,

I pray that this letter finds you all in a good health and spiritual state. 

On Sunday, September 27, we celebrated one of our Lord’s major feast days – The Exaltation of the Precious and Life-Giving Cross [the cross upon which our Lord was crucified]. Whenever we celebrate any feast day in our Holy Orthodox Church, we look at the historical event associated with it, but also at the deep spiritual meaning that they convey to us. It is so with the Exaltation of the Cross. The historical events are finding of the Cross by Empress Helen in 326 A.D., dedication of the Holy Sepulchre church in Jerusalem in 335 A.D., and the return of the True Cross from Persia in 628 A.D. It is said that during these events the Cross has been elevated for everyone to see, indeed, that was the cross upon which the Lord has been crucified, hence, the feast day of the Elevation or Exaltation of the Precious and Life-giving Cross. By the year 720 A.D. this feast day has been celebrated universally. 

The second component of the feast days’ celebration is our own spiritual participation in the very event itself [ontologically, spiritually surpassing the limits of our time and space] and its implication to our own life. Have we discovered the true cross for ourselves? Have we accepted that cross and have we been faithfully carrying that cross? These are the ultimate questions that each of us has to answer.  “If anyone desires to come after Me, let him deny himself, and take up his cross daily, and follow Me” St. Luke 9:23. What does this mean? It means daily, to deny our own false and self-centered will and inclinations. Once we deny those self-centered and egotistic thoughts and actions, we then are asked to take up our cross, in other words, our life’s circumstances with all the conditions as they are and follow Christ with love and dedication. What would be practical examples for this? If you are a husband, stop entertaining yourself with impious thoughts, but instead, focus on improving your loving relationship with your wife. Parents don’t rush to discipline your children in anger. First pray for Godly wisdom and guidance and then speak with loving, but firm words, keeping in mind that your duty is to bring your children each day before God. Husband and wife learn to listen to each other and communicate with loving words, rather than rushing to judge, pointing out only the mistakes of the other. Try to find positive examples and events and focus on those. Children be obedient to your parents and help them daily.

Finding the True Cross in our life means rediscovering our calling as Orthodox Christians in the light of God’s sacrifice for us and our salvation. Indeed, the Lord’s love for each of us is immeasurable. Let us accept that love and respond to it by our participation in the Liturgy and church services regularly. It is through the services of our church that we learn the Scriptures, learn how to pray, learn Godly wisdom, and most importantly, enter into communion with the Lord and therefore each other. 

For the last two months we have been serving all of our services in the patio area [east side of the social hall]. We are now back inside the church [since Aug. 30^th] where we still observe wearing a mask and keeping physical distance. We never stopped serving any services. Please, know that you can come on Saturday for confession [Vespers starts at 6pm; confession before or after]. This is the best time so as not to rush on Sunday morning when we might have several parishioners waiting for confession. On Sunday, Matins starts at 9am and Divine Liturgy at 10am. Please do not be late for these services, especially not for Divine Liturgy.

Finally, please know that you are in my daily prayers. I also wish to thank you all for supporting our parish in the last several months; they haven’t been easy for anyone. But with God’s grace and support of each other, we will overcome this pandemic and anything else that it might bring our way. “For this reason, I will not be negligent to remind you always of these things, though you know and are established in the present truth.” 2 Peter 1:12

With all my love in Christ our Lord, 

Fr. Bratso Krsic 

Драги парохијани и пријатељи,
 
Надам се да вас ово писмо затиче у добром здрављу и духовном расположењу.
 
У недељу, 27. септембра, прославили смо један од великих празника Господњих - Воздвижење Часног и Животворног Крста [крст на коме је распет наш Господ]. Кад год прослављамо било који празник у нашој СветојПравославној Цркви, прослављамо и свесни смо историјског догађаја везаног за сам празник, али исто тако прослављамо његово дубоко духовно значење које нам он сам преноси. Тако је и са Воздвижењем Часног Крста. Историјски догађаји су проналазак крста од стране царице Јелене 326 године, затим, посвета цркве Светог Васкрсења у Јерусалиму 335. године, и на крају, повратак Часног Крста из Перзије 628 године. Каже се да је током ових догађаја Крст уздигнут за свакога да га види, заиста, то је био крст на коме је Господ разапет, дакле, празник Воздвижења или Подизања Часног и Животворног Крста. Познато нам је да од 720 године овај празник се слави универзално, тј. широм целе васељене.
 
Друга компонента прославе празника је наше властито духовно учешће у самом историјском догађају [онтолошки, духовно надилазећи границе нашег времена и простора] и његова импликација на наш сопствени живот. Да ли смо открили Часни крст за себе? Да ли смо прихватили тај крст и да ли га верно носимо? То су крајња питања на која свако од нас мора дати одговор. „Ако неко жели да пође за Мном, нека се одрекне себе, и нека свакодневно узима свој крст и иде за Мном“. Лука 9, 23 Шта ово значи? Значи свакодневно порицати сопствену лажну и саможиву вољу и склоности. Једном кад порекнемо те себичне и егоистичне мисли и поступке, од нас се тражи да узмемо свој крст, другим речима, животне околности са свим условима какви јесу и да следимо Христа с љубављу и преданошћу. Који би то били практични примери? Ако сте муж, престаните да се забављате нечистим мислима [да гледате не примерне видео снимке на интернету], већ се усредсредите на побољшање брачног односа са супругом. Родитељи, да не журе да дисциплинују децу у бесу и са речима које нису доличне родитеља који воли своју децу. Прво да се помоле за божанску мудрост, помоћ и смернице, а затим да говоре са љубављу, али чврстим речима, имајући на уму да је њихова дужност да сваки дан приводе своју децу Богу. Муж и жена да науче да слушају једни друге и комуницирају речима испуњеним љубављу, смирењем, и уместо да журе са осудом и указују само на грешке другог, да пронађу позитивне примере и догађаје из свога живота и да се усредсреде на њих. Деца да буду послушна својим родитељима и свакодневно им помажу.
 
‘Пронаћи’ Часни Крст у нашем животу значи поново открити свој позив као Православни хришћани у светлу Божије жртве за нас и нашег спасења ради. И ми сами смо позвани на жртву и одрицање. Заиста, Господња љубав према сваком од нас је неизмерна. Прихватимо ту љубав и одговоримо на њу својим редовним учешћем на Литургији и осталим црквеним богослужењима. Кроз службе наше цркве учимо Свето писмо, учимо како да се молимо, учимо божанску мудрост, и што је најважније, улазимо у заједницу са Господом, а самим тим и једни с другима.
 
У последња два месеца служили смо сва богослужења у дворишту иза црквене сале [источна страна црквене сале]. Сада смо се вратили у цркву [од 30. августа], где још увек пратимо смернице као што су: ношење маске и физичку дистанцу. Никада нисмо престајали са богослужењима. Молим вас, знајте да можете доћи у суботу на исповест [Вечерња служба почиње у 18:00 часова; исповест пре или после]. Ово је најбоље време да не журимо у недељу ујутро када некада имамо више парохијана који чекају на исповест. Недељом Јутрење почиње у 9 часова, а Света и Божанствена Литургија у 10 часова. Молимо вас да не закасните на ове службе, посебно не на Свету Литургију.
 
  
И на крају, драги парохијани и пријатељи, знајте да сте у мојим свакодневним молитвама. Такође желим да се захвалим свима на подршци нашој парохији у последњих неколико месеци; знамо да никоме није било лако. Али уз Божију благодат и међусобну подршку, победићемо ову пандемију и било шта друго што нам опаки Корона вирус може донети. „Зато нећу престајати да вам о томе стално напомињем, иако знате и утврђени сте у овој истини.“ 2. Петрова 1, 12
 
Са љубављу у Христу, Господу нашем,
 
 
Протојереј Братислав Брацо Кршић